::cck::240::/cck::
::introtext::

 
понедељак 14. новембар
у 20 часова
 
ВОЗ
 
Писац: Кормак Макарти
Превод: Милица и Бранислав Михајловић
Режија и адаптација: Војa Брајовић
Адаптација сцене и костима: Јелисавета Татић Чутурило
Организатор: Драгиша Ћургуз
 
Премијера: 24.10.2015.
Трајање: 90 минута
 
Играју:
 
ВОЈА БРАЈОВИЋ, Бели
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ, Црни
 
Воја Брајовић
Реч редитеља
Инспирисан делом Кормака Макартија, једино што желим овом представом је да изазовем критички однос и свест о томе куда овај свет иде. И наравно, пре свега, човекољубље, које има велику моћ да спречи пропаст цивилизације. По мом мишљењу, најбољи лек за човека и његово најјаче оружје је култура, чији су најважнији сегменти уметност и реч.
 
Сергеј Трифуновић
Реч глумца
У почетку свега, беше реч. Реч, истовремено најскупља и најјефтинија ствар. Ништа се не багателише тако олако као реч. Покушавам да напишем нешто за програм, али ми се у лице цери залудност тог чина. Да се ишта смислено да написати, сценска поставка овог дела, била би бесмислена. Ово није позоришна представа. Ово је нешто са чиме ћемо се сви ми, сударати до краја живота, тог воза без кондуктера, коме се почетна, крајња и успутне станице, не могу знати.
 
Писали су о представи ВОЗ
 
„ВОЗ је филозофска драма о два јунака који се случајно срећу на железничкој станици… Њихове се улоге и моћ током два сата трајања мењају, њихова је душа сецирана на длану. Они имају само жељу да преживе. Да остану људи.“ (Пише Јелена Палигорић за Недељник)
 
„Продукција ВОЗ је репертоарски погодак због изузетне подстицајности текста и прецизне игре глумаца, Сергеја Трифуновића (Црни) и Воје Брајовића (Бели).“ (Пише Ана Тасић за Политику Онлајн)
 
„Виртуозност Сергеја Трифуновића (одавно невиђена овде) се одлично комбиновала са смиреношћу и изражајношћу Воје Брајовића, стварајући тандем који се, у свом нескладу, хармонично борио за исту ствар – људско разумевање и саосећање.“ (Пише Драгана Бошковић за Вечерње новости)
 
„Сад се ти што читаш питаш у чему је фора са овим мојим текстом, да ли препоручује или ружи? Драги пријатељу, апсолутно препоручује. Не губи се дах од површног, не желиш да побегнеш од нечег што те не дотиче.“ (Пише Наташа Достић за блог 6yka.com)

::/introtext::
::fulltext::::/fulltext::

::cck::240::/cck::
::introtext::

 
понедељак 14. новембар
у 20 часова
 
ВОЗ
 
Писац: Кормак Макарти
Превод: Милица и Бранислав Михајловић
Режија и адаптација: Војa Брајовић
Адаптација сцене и костима: Јелисавета Татић Чутурило
Организатор: Драгиша Ћургуз
 
Премијера: 24.10.2015.
Трајање: 90 минута
 
Играју:
 
ВОЈА БРАЈОВИЋ, Бели
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ, Црни
 
Воја Брајовић
Реч редитеља
Инспирисан делом Кормака Макартија, једино што желим овом представом је да изазовем критички однос и свест о томе куда овај свет иде. И наравно, пре свега, човекољубље, које има велику моћ да спречи пропаст цивилизације. По мом мишљењу, најбољи лек за човека и његово најјаче оружје је култура, чији су најважнији сегменти уметност и реч.
 
Сергеј Трифуновић
Реч глумца
У почетку свега, беше реч. Реч, истовремено најскупља и најјефтинија ствар. Ништа се не багателише тако олако као реч. Покушавам да напишем нешто за програм, али ми се у лице цери залудност тог чина. Да се ишта смислено да написати, сценска поставка овог дела, била би бесмислена. Ово није позоришна представа. Ово је нешто са чиме ћемо се сви ми, сударати до краја живота, тог воза без кондуктера, коме се почетна, крајња и успутне станице, не могу знати.
 
Писали су о представи ВОЗ
 
„ВОЗ је филозофска драма о два јунака који се случајно срећу на железничкој станици… Њихове се улоге и моћ током два сата трајања мењају, њихова је душа сецирана на длану. Они имају само жељу да преживе. Да остану људи.“ (Пише Јелена Палигорић за Недељник)
 
„Продукција ВОЗ је репертоарски погодак због изузетне подстицајности текста и прецизне игре глумаца, Сергеја Трифуновића (Црни) и Воје Брајовића (Бели).“ (Пише Ана Тасић за Политику Онлајн)
 
„Виртуозност Сергеја Трифуновића (одавно невиђена овде) се одлично комбиновала са смиреношћу и изражајношћу Воје Брајовића, стварајући тандем који се, у свом нескладу, хармонично борио за исту ствар – људско разумевање и саосећање.“ (Пише Драгана Бошковић за Вечерње новости)
 
„Сад се ти што читаш питаш у чему је фора са овим мојим текстом, да ли препоручује или ружи? Драги пријатељу, апсолутно препоручује. Не губи се дах од површног, не желиш да побегнеш од нечег што те не дотиче.“ (Пише Наташа Достић за блог 6yka.com)

::/introtext::
::fulltext::::/fulltext:: ::cck::240::/cck::

Ostavite komentar