::cck::340::/cck::
::introtext::

уторак 10. октобар
у 20 часова
Народно позориште у Београду
 
Албер Ками
НЕСПОРАЗУМ
 
Превела Мира Димитријевић
Редитељ Вељко Мићуновић
Драматург Жељко Хубач
 
Премијерна подела:
Мајка – Љиљана Благојевић
Марија – Вања Ејдус
Марта – Марија Вицковић
Јан – Михаило Лађевац
Стари – Милан Гутовић
 
Питање старијег и надасве добронамерног колеге „зашто би данас неко уопште гледао инсценацију филозофске драме“ када знамо да у њој објекат драмске радње постаје објашњавање филозофског становишта – а то је некакав пресек у којем ће се сва тумачења овог „жанра“ сусрести – као да је провоцирало полемику са увреженим мишљењем да, са становишта драмске атракције која се данас хорски поистовећује са потребом да се публика забави, филозофска драма није „плодно тле“ за комуникацију са публиком. Дајмо једноставан одговор на питање зашто се бавимо Неспоразумом данас: Јан, главни јунак овог Камијевог комада, тек преваливши тридесету годину живота у којем је пре свега егзистирао, покушава најзад да дефинише себе, али не кроз јасну перспективу љубави у породици коју треба да створи са својом пожртвованом женом, већ кроз њему непознат, давно изгубљен дом, у којем га уместо мајчинске и сестринске љубави дочекује злочин. А њих две, пак, тај свој злочин, који је постао начин и сврха живота, правдају потребом за бегом из суморне стварности у обећану земљу о којој немају валидне информације, већ предрасуде да ће им тамо бити боље. Из сваке поре овог комада као да исијава заводљива мисао Алберта Моравије: „Свако замишља свој рај тамо где је другом пакао“. 
Жељко Хубач

::/introtext::
::fulltext::::/fulltext::

::cck::340::/cck::
::introtext::

уторак 10. октобар
у 20 часова
Народно позориште у Београду
 
Албер Ками
НЕСПОРАЗУМ
 
Превела Мира Димитријевић
Редитељ Вељко Мићуновић
Драматург Жељко Хубач
 
Премијерна подела:
Мајка – Љиљана Благојевић
Марија – Вања Ејдус
Марта – Марија Вицковић
Јан – Михаило Лађевац
Стари – Милан Гутовић
 
Питање старијег и надасве добронамерног колеге „зашто би данас неко уопште гледао инсценацију филозофске драме“ када знамо да у њој објекат драмске радње постаје објашњавање филозофског становишта – а то је некакав пресек у којем ће се сва тумачења овог „жанра“ сусрести – као да је провоцирало полемику са увреженим мишљењем да, са становишта драмске атракције која се данас хорски поистовећује са потребом да се публика забави, филозофска драма није „плодно тле“ за комуникацију са публиком. Дајмо једноставан одговор на питање зашто се бавимо Неспоразумом данас: Јан, главни јунак овог Камијевог комада, тек преваливши тридесету годину живота у којем је пре свега егзистирао, покушава најзад да дефинише себе, али не кроз јасну перспективу љубави у породици коју треба да створи са својом пожртвованом женом, већ кроз њему непознат, давно изгубљен дом, у којем га уместо мајчинске и сестринске љубави дочекује злочин. А њих две, пак, тај свој злочин, који је постао начин и сврха живота, правдају потребом за бегом из суморне стварности у обећану земљу о којој немају валидне информације, већ предрасуде да ће им тамо бити боље. Из сваке поре овог комада као да исијава заводљива мисао Алберта Моравије: „Свако замишља свој рај тамо где је другом пакао“. 
Жељко Хубач

::/introtext::
::fulltext::::/fulltext:: ::cck::340::/cck::

Ostavite komentar