subota 11. oktobar

20 časova

Милутин Бојић

ГОСПОЂА ОЛГА

режија, сценографијаи избор музике: Горчин Стојановић

костимографија: Лана Цвијановић

 

играју:

Адвокат Новаковић Саша Торлаковић

Новаковићка, његова жена Татјана Шанта Торлаковић

Гидра, њихов син Бранислав Јерковић

Олга Ристићка Ивана В. Јовановић

Вука, њена кћерка Марија Бергам

Марија, служавка Милијана Макевић

 

subota 11. oktobar

20 časova

Милутин Бојић

ГОСПОЂА ОЛГА

режија, сценографијаи избор музике: Горчин Стојановић

костимографија: Лана Цвијановић

 

играју:

Адвокат Новаковић Саша Торлаковић

Новаковићка, његова жена Татјана Шанта Торлаковић

Гидра, њихов син Бранислав Јерковић

Олга Ристићка Ивана В. Јовановић

Вука, њена кћерка Марија Бергам

Марија, служавка Милијана Макевић

 

 

 

Milutin Bojić nije poživeo dovoljno dugo da ga se dominirajuća srpska pozorišna kultura ne bi lako odrekla, ta kultura svodivosti na očigledno, taj amalgam sentimentalizma i groteske kao zamene za istinsku veličinu tragičkog i punu dubinu komičkog.

Gospođa Olga, to je naš Ibzen, naš Strindberg i naš Čehov, posve u dosluhu sa svojim dobom, sa dolazećim vekom, sa Modernom i modernizmom, sa onim tokovima dramske poezije koji se obraćaju unutarnjem u čoveku, ne lišavajući se razumevanja trenutka, to će reći: vremena i prostora u kome nastaju.

Gospođa Olga, nadalje, jeste građanski komad u sredini koja, stalno i iznova, obnavlja i uništava duh građanskog života, onog što je u tom životu mračno i nedokučivo, kao i onog što je lako i lepo. Licemerje kao njegov osnov, igre moći, dominacije i submisivnosti kao ključni način i tok tog življenja u senci ljubavi, tajnih strasti i javnog ćudoređa – sve se to kod Bojića nahodi u tekstu precizno napisanih sukoba, jarkih i dvosimslenih, dakle: istinitih, karaktera i odnosa koji se kreću rubom izvesne građanske patologije, nekog surovog i strašnog sadejstva mračnog erosa i sveprisutnog thanatosa.

 

I gde drugo raditi taj komad nego u somborskom teatru? Jer, u ovoj se Kući, u ložama boje vina i štukaturama koje su savremenice Ibzena i Strindberga, u najgrađanskijem srpskom gradu, ima govoriti o tim mračnim i lepim stvarima kakve su naša svakidašnja egzistencija, naše ljudske mogućnosti, htenja, osećanja.

Ostavite komentar