Crna kutija predstava Beogradskog dramskog pozorišta je na programu takmičarskog dela pozorišnog festivala „Teatar u jednom dejstvu“ u utorak, 16.10.2018. od 20h.

 O predstavi

„Svi živimo tri života: javni, privatni i tajni. Nekada smo tajne čuvali u glavi a danas u SIM kartici. Šta bi bilo kada bi SIM kartica mogla da govori?

Okupljeni da dočekaju pomračenje meseca, sedmoro prijatelja tokom večere razotkriva svoje najintimnije tajne i žudnje, tražeći izlaz iz igre istine mobilnim telefonima. Šta je istina, a šta tajna? Koliko dobro poznajemo one najbliže sa kojima i pored kojih živimo?“

TRAJANJE PREDSTAVE: 1 sat i 20 minuta

PISAC Ana Đorđević (Insirisano filmom “Savršeni stranci“ Paola Đenovezea)

REŽIJA  Andrej Nosov

SARADNIK NA TEKSTU Andrej Šepetkovski

SCENOGRAF Tamara Branković

KOSTIMOGRAF Selena Orb

KOMPOZITOR Draško Adžić

DIZAJNER ZVUKA Matija Leković

ASISTENT REŽIJE Kristina Krspogačin Stajić

ORGANIZATOR Ivana Jovović

INSPICIJENT Zoran Milojević

ULOGE

Nikola……. Ivan Zarić

Sofija……. Ljubinka Klarić

Miki……. Petar Benčina

Milena……. Nataša Marković

Filip……. Nemanja Oliverić

Vanja……. Ivana Nikolić

Stefan……. Miloš Timotijević

Glasovi
Vesna Čipčić, Pavle Pekić, Jovana Gavrilović, Milan Marić, Slaven Došlo, Ivana Jovović

PRODUKCIJA

  • BDP
  • BEOART

PRODUCENT
Boris Mišković

Reč pisca Ana Đorđević

„U noći pomračnja meseca, koje se od davnina smatra mistrioznim pokretačem velikih ličnih promena, civilizovan čovek, upakovan u šareni papir bračnog i profesionalnog statusa, sakriven iza svojih hobija i društvnih uloga, pokazaće pravu prirodu – ili neće?

Ukoliko je pokaže, kula na čijem je vrhu živeo, naizgled zaštićen, survaće se u ponor, ali će na goloj zemlji možda nići seme života kakav zaslužuje svako dostojanstveno ljudsko biće.

Ukoliko je ne pokaže, ostaće relativno zadovoljan, a šta je civilizovanom čoveku modernog doba drugo i potrebno osim udobnog, poznatog, dosadnog, ali prijatno uobičajnog osećanja relativnog zadovoljstva?

Snaga pomračenog meseca nemoćna je spram prijateljstva koji je čovek izgradio prema tom mlakom stanju polulaži u kojoj živi i u kojoj će i umreti, kao da ga nikada nije ni bilo.“

 

Reč reditelja Andrej Nosov

„Ko su savršeni ljudi koje volimo i pored kojih živimo? Da li znate da vaša drugarica ima vezu sa vašim kumom? Da li je naše savršeno i srećno životarenje, kako se trudimo da ga predstavimo svaki put kad se okupimo i slavimo, zapravo maska za nesrećne duše, koje ni posle puno godina života ne znaju šta će biti kad porastu? Koliko vaš tata ima dece? I šta ako je vaša najbolja drugarica zapravo verenica vašeg brata, a vi to baš ne znate? Ovaj niz pitanja je strašan i možda je bolje da ćutimo i ne talasamo.

Ako smo odrasli i živimo u vreme kada je svakom omogućeno da ima kodovanu komunikaciju, kada su tajne zapravo zavere i kada je osuda okoline velika cena za sve postupke, možemo li mi uopšte biti pošteni i slobodni ljudi.

Naučiti da prekineš nešto što ti ne ide sa nekim drugim, biti iskren prema sebi i svetu oko sebe, živeti svoju istinu, verovati sebi i drugima – to je ideal koji je toliko daleko od današnjeg sveta. Onda nije čudo što nas svi lažu – mediji, političari, prodavci u piljari, baka na pijaci, partner ili mama. Laž je jednostavna, a bolna kad se razotkrije.

Istina je teška, a oslobađajuća kad je ne kriješ.

Hoćete li voleti junaka koji vara ženu, pa ljubavnicu, pa najboljeg prijatelja? On će vam reći da mora, da jedino tako može, da je to u njemu…

To je taj prostor slobode koji dajemo jedni drugima, a tako surovo ga branimo kada nam ga oduzmu.

Ova predstava nastaje kao mreža tajni između sedam bliskih ljudi. Kroz igru i konvenciju pristojnog života rasplićemo odnose i zablude koje svako od nas živi. Namera je jasna – sve što se večeras dogodilo – možda se nikada neće dogoditi.

Poput neke hronične bolesti, sa licemerjem i kukavičlukom se, na žalost, živi. Kakav je to život i da li nam je onda do bilo čega baš stalo ostaje kao veliko pitanje.

Svako poklapanje sa nekom pričom koju znate je slučajno, ovo je priča o svima nama. Inspirisani filmom „Savršeni stranci“ ali i životom koji je iskustvo svih nas.“

 

/* ]]> */