::cck::64::/cck::
::introtext::

sreda 15.  april
19 časova
galerija Foaje
 
promocija romana Gorana Skrobonje
ČOVEK KOJI JE UBIO TESLU
 
 
Ovo nije roman o Tesli – ovo je roman sa Teslom. Isto tako, ovo je i roman o smaku sveta i o tome koliko nauka može biti opasna.
 
Mladi Teslin asistent Jevrem Radivojević, odan fantastici, tehnici i apsintu, nije bio svestan da će ga put u laboratoriju odvesti do najvećih tajni univerzuma, niti kakvu će ulogu revolver Eni Okli koji je dobio na poklon od Bufalo Bila odigrati u tragičnoj smrti Nikole Tesle.
 
Zanimljivost fikcije Gorana Skrobonje u romanu Čovek koji je ubio Teslu nije samo u tome što je Tesline laboratorije smestio u Beograd, niti zbog toga što se tu sreću Lenjin, Mata Hari, Apis, Lazar Komarčić, Jovan Skerlić, kraljevi i princeze, pokojnici i savremenici, već u tome što je iz početka stvorio jedan sasvim drukčiji svet, na osnovama biografija realnih ličnosti, ali i na osnovama apokaliptičnih vizija, u kome se granice između života pomeraju u pravcu fantastičnih obrta i prevrata od čijeg ishoda zavisi sudbina čovečanstva.
 
Posetite sajt posvećen knjizi Čovek koji je ubio Teslu www.covekkojijeubioteslu.rs
 
Goran Skrobonja rođen je 1962. godine u Beogradu.
Objavio roman Nakot (1993), kao i Od šapata do vriska, priče strave i fantastike (1996), Šilom u čelo, priče fantastike i strave (2000). Autor je i Bleferskog vodiča za horor (1995) i koautor dela La Rue – grafički roman (2000 – nagrada BEDECOUVERT za najbolji debitantski strip-album, 2000).
Zastupljen je u Antologiji nove srpske fantastike. Priredio nekolikoantologija horor, odnosno SF književnosti. Prevodio Stivena Kinga, Dena Simonsa, Ijana Mekdonalda i mnoge druge autore.

 

::/introtext::
::fulltext::::/fulltext::

::cck::64::/cck::
::introtext::

sreda 15.  april
19 časova
galerija Foaje
 
promocija romana Gorana Skrobonje
ČOVEK KOJI JE UBIO TESLU
 
 
Ovo nije roman o Tesli – ovo je roman sa Teslom. Isto tako, ovo je i roman o smaku sveta i o tome koliko nauka može biti opasna.
 
Mladi Teslin asistent Jevrem Radivojević, odan fantastici, tehnici i apsintu, nije bio svestan da će ga put u laboratoriju odvesti do najvećih tajni univerzuma, niti kakvu će ulogu revolver Eni Okli koji je dobio na poklon od Bufalo Bila odigrati u tragičnoj smrti Nikole Tesle.
 
Zanimljivost fikcije Gorana Skrobonje u romanu Čovek koji je ubio Teslu nije samo u tome što je Tesline laboratorije smestio u Beograd, niti zbog toga što se tu sreću Lenjin, Mata Hari, Apis, Lazar Komarčić, Jovan Skerlić, kraljevi i princeze, pokojnici i savremenici, već u tome što je iz početka stvorio jedan sasvim drukčiji svet, na osnovama biografija realnih ličnosti, ali i na osnovama apokaliptičnih vizija, u kome se granice između života pomeraju u pravcu fantastičnih obrta i prevrata od čijeg ishoda zavisi sudbina čovečanstva.
 
Posetite sajt posvećen knjizi Čovek koji je ubio Teslu www.covekkojijeubioteslu.rs
 
Goran Skrobonja rođen je 1962. godine u Beogradu.
Objavio roman Nakot (1993), kao i Od šapata do vriska, priče strave i fantastike (1996), Šilom u čelo, priče fantastike i strave (2000). Autor je i Bleferskog vodiča za horor (1995) i koautor dela La Rue – grafički roman (2000 – nagrada BEDECOUVERT za najbolji debitantski strip-album, 2000).
Zastupljen je u Antologiji nove srpske fantastike. Priredio nekolikoantologija horor, odnosno SF književnosti. Prevodio Stivena Kinga, Dena Simonsa, Ijana Mekdonalda i mnoge druge autore.

 

::/introtext::
::fulltext::::/fulltext:: ::cck::64::/cck::

Ostavite komentar