::cck::117::/cck::
::introtext::

субота 10. октобар
20 часова
 
Бранислав Нушић
ПАЛИЛУЛСКИ РОМАН
режија и адаптација 
Егон Савин
Београдско драмско позориште
 
ЛИЦА
Сима Милош Биковић 
Јова  Јово Максић 
Јула  Хана Селимовић 
Фрау Ленчи  Оливера Викторовић Ђурашковић 
Патролџика  Слађана Влајовић 
Вешерка  Добрила Илић 
Куропаткин  Слободан Ћустић
Бандист  Дејан Матић Мата
Бандистовица Сандра Бугарски
Свастика Милица Гојковић
Живка Ивана Николић
Практикант Драгиша Милојковић
Жандар Борис Радмиловић
Дечак Немања Павловић
 
УМЕСТО РЕЧИ РЕДИТЕЉА
„Дорћол и Палилула два су краја наше престонице, која су поред свих регулација, нивелација, па чак и трамваја, сачували свој нарочити и особени тип. Дорћол је још и данас окићен развалинама двора принцип Евгенија, тамо је још средњевековна јеврејска мала, па Јалија и оне мрачне кафанице, где рибари проводе дуге ноћи крај аласке чорбе и Цигана, који им клечећи на земљи свирају севдалинске песме. Тамо су још све три народности: Јевреји, Срби и Цигани, свака одвојена и свака у свом квартићу. Стара циганска колонија дорћолска, већ се прилично раселила или можда и зато изгледа разређена, што су се потомци старих Цинцара, представника београдске чаршије, изментули и стара своја презимена заменили новима.
Палилула је већ другачија. Тамо живи један и једноставан народ који се зове Палилулци. Тамо нема те одвојености као на Дорћолу. И Чех и Шваба и свака вера и свака народност, чим се насели у Палилулу и поседи тамо мало, губи своју народност и претвара се у Палилулца.
Док је Дорћол сама традиција, почев од дворова принца Евгенија, па до кафане код „Шарана“; почев од Гушиног плаца, па до јеврејског амама; дотле је Палилула сва без традиције, она је предграђе, у правом смислу предграђе.
Док је Дорћол сама традиција, почев од дворова принца Евгенија, па до кафане код „Шарана“; почев од Гушиног плаца, па до јеврејског амама; дотле је Палилула сва без традиције, она је предграђе, у правом смислу предграђе.
 
Бранислав Нушић
(Одломак из приповетке „Палилуски роман – истина из београдске Палилуле“, по којој је настала драма „Иза Божјих леђа“. У Београду 1905).

::/introtext::
::fulltext::::/fulltext::

::cck::117::/cck::
::introtext::

субота 10. октобар
20 часова
 
Бранислав Нушић
ПАЛИЛУЛСКИ РОМАН
режија и адаптација 
Егон Савин
Београдско драмско позориште
 
ЛИЦА
Сима Милош Биковић 
Јова  Јово Максић 
Јула  Хана Селимовић 
Фрау Ленчи  Оливера Викторовић Ђурашковић 
Патролџика  Слађана Влајовић 
Вешерка  Добрила Илић 
Куропаткин  Слободан Ћустић
Бандист  Дејан Матић Мата
Бандистовица Сандра Бугарски
Свастика Милица Гојковић
Живка Ивана Николић
Практикант Драгиша Милојковић
Жандар Борис Радмиловић
Дечак Немања Павловић
 
УМЕСТО РЕЧИ РЕДИТЕЉА
„Дорћол и Палилула два су краја наше престонице, која су поред свих регулација, нивелација, па чак и трамваја, сачували свој нарочити и особени тип. Дорћол је још и данас окићен развалинама двора принцип Евгенија, тамо је још средњевековна јеврејска мала, па Јалија и оне мрачне кафанице, где рибари проводе дуге ноћи крај аласке чорбе и Цигана, који им клечећи на земљи свирају севдалинске песме. Тамо су још све три народности: Јевреји, Срби и Цигани, свака одвојена и свака у свом квартићу. Стара циганска колонија дорћолска, већ се прилично раселила или можда и зато изгледа разређена, што су се потомци старих Цинцара, представника београдске чаршије, изментули и стара своја презимена заменили новима.
Палилула је већ другачија. Тамо живи један и једноставан народ који се зове Палилулци. Тамо нема те одвојености као на Дорћолу. И Чех и Шваба и свака вера и свака народност, чим се насели у Палилулу и поседи тамо мало, губи своју народност и претвара се у Палилулца.
Док је Дорћол сама традиција, почев од дворова принца Евгенија, па до кафане код „Шарана“; почев од Гушиног плаца, па до јеврејског амама; дотле је Палилула сва без традиције, она је предграђе, у правом смислу предграђе.
Док је Дорћол сама традиција, почев од дворова принца Евгенија, па до кафане код „Шарана“; почев од Гушиног плаца, па до јеврејског амама; дотле је Палилула сва без традиције, она је предграђе, у правом смислу предграђе.
 
Бранислав Нушић
(Одломак из приповетке „Палилуски роман – истина из београдске Палилуле“, по којој је настала драма „Иза Божјих леђа“. У Београду 1905).

::/introtext::
::fulltext::::/fulltext:: ::cck::117::/cck::

Ostavite komentar