Književni program - Centar za kulturu Mladenovac

FESTIVAL POEZIJE

X Beogradski festival poezije i knjige "Trgni se! Poezija!", PROGRAM
DALEKO U NAMA
VASKO POPA
 
TRGNI SE! POEZIJA! 10
 
10. BEOGRADSKI FESTIVAL POEZIJE I KNJIGE
 
25-30/05/016
 
 
subota 28. maj
Mladenovac, hotel Selters u 12 časova
 
Čitanje poezije: Gostovanje učesnika festivala u Mladenovcu: Alvin Pang, Pau Sif, Marija Zajzenbaher, Jan Krasni, Alesandro Salvi, Merima Dizdarević, Roman Honet, Biserka Rajčić, Andrij Ljupka, Dragana Vasilijević, Nikola Madžirov, Ana Marija Grbić, Daniel Gustavson Pek, Zoran Antonijević, Ruben Luzon, Tamara Krstić, Milena Ivanović...
28-05-2016
12 časova
bašta hotela Selters
ulaz slobodan

Opširnije: FESTIVAL POEZIJE

Промоција монографије МИРА БАЊАЦ

понедељак 5.  октобар

19 часова

Промоција монографије МИРА БАЊАЦ

 

У свет глуме Мира Бањац закорачила је преко школских и светосавских приредби у њеном родном Ердевику у Срему, пре шест деценија. Нанизала је доданас ниску незаборавних ликова малих и великих жена. Ниже их даље, неуморно. 
 
05-10-2015
19 часова
галерија Фоаје
улаз слободан

Opširnije: Промоција монографије МИРА БАЊАЦ

FAJRONT U SARAJEVU

utorak 16. jun
u 19 časova
 
Dr Nele Karajlić
FAJRONT U SARAJEVU
 
Kako je i zašto nastala ova knjiga i zašto je u njoj štošta izostalo.Neočekivana reakcija jedne uznemirene čitateljke koju smo morali da objavimo u dodatku knjige.

Fajront u Sarajevu
 je teško, pomalo bolno, svakako setno prebiranje po uspomenama jednog od Sarajlija koje su taj grad u Titovoj Jugoslaviji učinile posebnim. Novi primitivizam je Sarajevo izbacio iz zglobne čašice, učinio ga drugačijim, dao mu oreol avangarde, a najveća zvezda tog pokreta bio je dr Nele Karajlić.Ovo je njegova priča, iskrena, duhovita, priča bez koje predratno Sarajevo – grad raje i papaka – nije moguće razumeti do kraja. U tom kazivanju Nele je sanjar o sunčanoj strani ulice, naivac, žrtva, vizija koja hoda, nepresušni izvor ideja, hrpa straha. Takav njegov život mogao je da se kreće, i kretao se, samo od linije šesnaesterca fudbalskog kluba Vratnik, davnih sedamdesetih, do Prvog koronarnog odeljenja Urgentnog centra u Beogradu, četrdesetak godina kasnije. Sve što se važno odigralo između te dve stvarne i vremenske linije, naći ćete u ovoj knjizi.
12-06-2015
19 časova
galerija Foaje
ulaz slobodan

Opširnije: FAJRONT U SARAJEVU

Igor Marojević "Beograđanke"

sreda 20. maj
u 19 časova
 
Igor Marojević "Beograđanke"
 
Knjiga o drugačijim ženama.
U pričama koje u celinu ujedinjuje žensko prvo lice čitaocima se predstavljaju drugačije devojke, žene, prijateljice, majke i ljubavnice. Sve one zajedno kao Beograđanke, ali i svaka za sebe, otkrivaju nam čudne likove velegradskog miljea, kakve na prvi pogled možda ne primećujemo.
Romantična teoretičarka filma koja brakorazvodnom parnicom spasava brak, vlasnica male galerije koja preko Tvitera otpočinje ljubavnu vezu sa slikarom čije radove prodaje, devojka koja je iz Beograda emigrirala u Minhen a odatle na internet, najbolje drugarice u kojima bezazlene igrice sa Fejsbuka bude neočekivane porive, žena koja ni posle brojnih razočaranja u muškarce ne gubi veru u ljubav... – sve su to Marojevićeve Beograđanke, neobične žene u različitim životnim situacijama. 
„Kao vrstan poznavalac ženskog karaktera, Marojević svoje Beograđanke predstavlja kroz niz minuciozno ispisanih ženskih portreta. I svaka od žena, čija je priča u ovoj knjizi ispričana gotovo slikarski precizno, jeste grad za sebe. Osam Beograđanki je pripovedaču ove knjige ispričalo svoje životne storije, a on je zadržao njihov glas prenoseći te priče čitaocima u obliku ispovesti koje će vas istovremeno nasmejati, rasplakati, naterati da se zamislite i o koncu, u finalu svake od priča, podariti vam zrnce mudrosti.“ Dejan Stojiljković
Igor Marojević rođen je 12. jula 1968. godine u Vrbasu. Njegov otac bio je pripadnik tehničke inteligencije, majka je predavala srpski jezik. 
 
Igor Marojević
Diplomirao je srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Svoju novelu „Obmana Boga“ objavio je 1997. godine, a onda i romane „Dvadeset četiri zida“ (1998, 2010), „Žega“ (2004, 2008), „Šnit“ (2007, 2008), „Parter“ (2009) i „Majčina ruka“ (2011), kao i zbirke priča „Tragači“ (2001) i „Mediterani“ (2006, 2008) i knjigu eseju „Kroz glavu“ (2012). Njegova dela ili njihovi odlomci objavljivani su na španskom, portugalskom, katalonskom, makedonskom, nemačkom, engleskom, italijanskom, slovenačkom, mađarskom, ukrajinskom, češkom, grčkom, danskom i bugarskom jeziku.
O savremenim problemima piše bilo neposredno („Parter“, „Mediterani“, „Dvadeset četiri zida“), bilo da ih izmešta u prošlost („Žega“, „Šnit“, „Majčina ruka“). Poslednjim trima knjigama započinje ciklus još uvek nedovršenog petoknjižja „Etnofikcija“. Začetnik je istoimene poetike koja je izvršila izvestan uticaj na nekoliko mlađih srpskih autora od kojih je najupečatljiviji svakako Dejan Stojiljković, čiji roman „Konstantinovo raskršće“, takođe objavljen u Laguni, daje sebi sličnu „slobodu“ u rekonstruisanju istorije. Marojević je po nekim kritičarima začetnik tzv. krtog realizma. Uz njegovu prozu se pominju i odrednice neorealizam, trans, snajperska proza, generacija miks. 
 
Za roman „Žega“ dobio je nagradu „Stevan Pešić“ i nagradu iz fonda „Borislav Pekić“, a za knjigu eseja „Kroz glavu“ nagradu „Desimir Tošić“. Dok je u nekim srpskim književnim časopisima bio zabranjen autor, u Zagrebu mu je kultni časopis „Quorum“ posvetio opsežan tematski blok u broju 4-5-6 od 2012. godine. Član je Srpskog i Katalonskog PEN Centra. Jedan je od osnivača Srpskog književnog društva, preko kojeg ostvaruje status samostalnog umetnika od 2002. U poslednjem izdanju „Kratke istorije srpske književnosti“ Jovana Deretića, najmlađi je zastupljeni prozni autor.
Sa Igorom Marojevićem možete kontaktirati preko Twittera www.twitter.com/igormarojevic i preko Facebook-a www.facebook.com/igor.marojevic
Web-adresa grupe „Igor Marojević“sa brojnim članovima:
http://www.facebook.com/group.php?gid=111744494461
20-05-2015
19 časova
galerija Foaje
ulaz slobodan

Opširnije: Igor Marojević "Beograđanke"

Veće sa Predragom Markovićem

petak 15. maj
u 19 časova

Veče sa Predragom Markovićem

Predrag J. Marković (Beograd, 1965), istoričar.
Studirao je istoriju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirao i doktorirao (1995). Usavršavao se na postdoktorskim studijama u Berlinu i Budimpešti.
Zaposlen je u Institutu za savremenu istoriju od marta 1987. Predaje na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu, kao i na više drugih domaćih i stranih fakulteta.
Objavljene knjige: Beograd i Evropa 1918-1941. Evropski uticaji na modernizaciju Beograda (1992), Beograd između Istoka i Zapada 1948-1965. (1996), Sindikati Beograda 1945-1998. (koautor sa V. Glišićem, M. Pavlovićem, M. Aćimovićem; 1999), Ethnic Stereotypes: ubiquitous, local, or migrating phenomena? – The Serbian-Albanian Case (2003), Kosovo. Prošlost, pamćenje, stvarnost / Kosovo: Past, Memory, Reality (koautor sa M. Pavlovićem; 2006), Trajnost i promena. Društvena istorija socijalističke i postsocijalističke svakodnevice u Jugoslaviji i Srbiji (2007).
Jedan je od autora knjige Moderna srpska država 1804-2004: hronologija / The Modern Serbian State: A Chronology (2004).
Zajedno sa K. Nikolićem, napisao je Radnu svesku iz istorije za 8. razred osnovne škole (2002; drugo prošireno izdanje 2004) koja je prevedena na mađarski, rumunski i slovački jezik.
Napisao je nekoliko desetina studija, pretežno iz društvene istorije i istorije kulture na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku.
Bavi se i pisanjem publicističkih radova i pripremanjem obrazovnih televizijskih programa. Objavio je više desetina novinskih članaka i eseja.
Živi u Beogradu.

15-05-2015
19 časova
galerija Foaje
ulaz slobodan

Opširnije: Veće sa Predragom Markovićem

Na rasporedu

pet nov 24 @19:00 - 20:00
Olovo i krv - izložba Vladana Ljubinkovića
sub nov 25 @16:00 - 17:30
Družina iz džungle
sub nov 25 @17:00 - 18:00
Čaroban svet vilenjaka
sub nov 25 @18:00 - 20:00
Liga pravde
sub nov 25 @20:30 - 23:00
Ubistvo u orijent ekspresu
ned nov 26 @12:00 - 13:00
Zaleđeno kraljevstvo

Književni tribinski program

Književni program

Izražavanje kroz govornu i pisanu reč svojstveno je samo čoveku i taj način izražavanja postoji od samih nastanaka čovečanstva. Veliki je broj ljudi koji se i danas izražavaju na ovaj način: kroz pesme, priče, romane, drame, eseje... A još je veći broj ljudi koji čitaju i tako obogaćuju svoja iskustva i doživljaje sveta. Svi oni žele da imaju neki kutak u kome se mogu susresti sa stvaraocima, u kojem mogu i sami stvarati i dobiti korisne pouke. Zbog toga se u našem Centru već godinama organizuju radionice kreativnog pisanja, književne i pesničke večeri, predavanja i tribine o zanimljivim temama. To je program za koji u našem gradu uvek ima prostora i interesovanja. Književne večeri, tribine i predavanja zaista su namenjene najširoj publici u zavisnosti od teme.

Tokom 12 meseci u Centru za kulturu planirano je organizovanje deset književnih promocija i dva tribinska programa (na neke od tema kao što su: crkvena umetnost; lokalna kulturna baština; prava deteta i zaštita od nasilja u porodici). Poseban naglasak se stavlja na autore koji su iz Mladenovca kao i na značajna imena naše književne scene, dobitnike važnih i prestižnih pesničkih i književnih nagrada.

Ko je na mreži ...

Ko je na mreži: 272 gostiju i nema prijavljenih članova

Radno vreme

Radno vreme blagajne:
PONEDELJAK - PETAK od 10:00 do 16:00*
*danima kada ima projekcija filma: sat vremena pre prve projekcije

Centar za kulturu Mladenovac je ustanova kulture GO Mladenovac.