Teatar u jednom dejstvu - Centar za kulturu Mladenovac

LEPOTICA LINEJNA

петак 10. октобар
20 часова
Лепотица Линејна
Крушевачко позориште
режија Милош Јагодић
 
улоге:
Љиљана Стјепановић
Јелена Стајковац
Дејан Тончић
Никола Ракић
 
Један од најзначајнијих савремених ирских писаца, уопште није рођен у Ирској. Тај податак, осим што његовој биографији дарује димензију бизарности, с једне, те у први мах провоцира извесну уздржаност Ираца према писцу Лепотице Линејна, с друге стране, можда је пресудан   за његову животну причу.
Наиме, Макдона је на свет дошао 26. марта 1970. у Камбервелу (Camberwell), Јужни Лондон, у породици ирских емиграната чије су везе с домовином у том часу биле оличене једино у снажном припадништву локалној ирској заједници.
Са шеснаест година Макдона напушта школу, прихвата разне привремене послове и прима социјалну помоћ. Паралелно, почиње да пише – радио драме (двадесет две су, све одреда, биле одбијене) и филмска сценарија (такође нису реализована). Сам ће признати да се писања за позориште подухватио када је схватио да је већ све могућности исцрпео те да му на плану драмског списатељства није преостало ништа друго. Показало се да ће овај избор бити прави погодак, јер је већ први његов комад Лепотица Линејна (Тхе Беаутy Qуеен оф Леенане), постигао огроман успех. Ипак, очигледно да му је дотадашње списатељско искуство било од користи, јер је Лепотицу написао за само осам дана. 
Премијерно, драма је изведена 1. фебруара 1996, у Градском театру (Town Hall Theatre) у Голвеју (Galway), Ирска, да би месец дана касније премијеру имала и у лондонском Ројал Корту (Royal Court Theatre Upstairs), на сцени резервисаној за промоцију драмских дела младих талентованих аутора. Уследила су многобројна признања, између осталих и угледна Награда критике “Тони” (Tony Award Critics) која ће бити најрепрезентативнија препорука младом писцу на почетку каријере. У том часу Мартин Макдона има 25 година. Макдонина фасцинираност Ирском, а нарочито Голвејем, била је евидентно изузетно снажна, јер је баш у тај округ или округу непосредну околину, сместио радњу својих првих шест драмских текстова. округ или округу непосредну околину, сместио радњу својих првих шест драмских текстова. 
09-10-2015
20 časova
sala bioskopa
400 dinara

Opširnije: LEPOTICA LINEJNA

КЊИГА ДРУГА

четвртак 8. октобар
20 часова
 
Бранислав Нушић
КЊИГА ДРУГА
Народно позориште - Сцена „Раша Плаовић"
Редитељка Анђелка Николић
 
Премијерна подела:
Рајна Маретић-Долска, првакиња драмска Нела Михаиловић
Ида Подградска, драмска субрета Златија Ивановић
Мира, почетница и ученица Рајнина Марија Бергам
Иван Ивановић Душан Матејић
Љубавник Срђан Карановић
Господин Теодор Гојко Балетић
Драмски писац Бојан Кривокапић
Уредник „Комедије“ Андреја Маричић
Критичарка ревије „Нови xоризонт“ Данијела Угреновић
Критичар журнала „Јутро“ Предраг Милетић
Хармоникаш Душан Стојановић 
 
 
ЛИТЕРАТУРА КАО МЕСТО ЗЛОЧИНА
На почетку комада један мушкарац изјави, у соби пуној људи, да ће убити једну жену. На крају се то и догоди. Оно што се дешава између је неспречавање тог чина. Ни будући убица, ни будућа жртва, ни сведоци најаве убиства, нити они који присуствују прогресији насиља, не ураде ништа да то спрече. У Књизи другој много се говори о љубави, баш као у једном другом комаду који се завршава мучким убиством: Шекспировом Отелу. Па ипак, ово није комад о љубави. Ово је комад о посебној врсти насиља, која је и даље социјално прихватљива и подложна романтизацији – о такозваном злочину из страсти. „Луст мурдер“ био је популарни мотив у европском сликарству, филму и књижевности између два рата. Неки сматрају да су уметници-повратници са фронта померили агресију са ратног на „мирнодопског“ непријатеља – жену, односно да су касапљена тела на сликарским платнима била одблесак ратних траума. Други, да је опседнутост убицама деце и жена била знак декаденције друштва којем је претио нацизам. Не знамо кога је симболички желео да убије Нушић, већ афирмисани писац, када је написао комад који се завршава бруталним убиством диве Народног позоришта. У сваком случају, редови Књиге друге одишу презиром, чак гневом усмереним како на уметнике тако и на жене. Рајна Маретић Долска, прослављена трагетска првакиња коју усмрћује љубоморни обожавалац, освежава галерију Нушићевих женских ликова, коју чине „покондирене роспије, додворљиве супруге-глупаче, наивке које маштају о идеалном ђувегији, прељубнице које се самоубијају од стида или губе дете као неку врсту казне за учињени неморал, карикатуралне простакуше“... Овај живописни списак резултат је нашег ad hoc истраживања, а било би веома занимљиво да се предузме исрпнији рад на ову тему и да се баци ново светло на дело Бранислава Нушића анализом идеолошких образаца које оно нуди, у комичком или мелодраматском руху. Јер, у години јубилеја, Нушић је актуелнији него икад. Као и патријархат.
Анђелка Николић
08-10-2015
20 часова
сала биоскопа
400 динара

Opširnije: КЊИГА ДРУГА

РАЗБИЈЕНИ КРЧАГ

 

среда 7. октобар
20 часова
 
Хајнрих фон Клајст
РАЗБИЈЕНИ КРЧАГ
режија: Игор Вук Торбица
 
играју:
Адам Небојша Глоговац
Валтер Светозар Цветковић
Госпа Марта Рул Владица Милосављевић
Лихт Љубомир Бандовић
Фајт Тимпел Марко Баћовић
Ева Јована Гавриловић
Рупрехт Марко Јанкетић
Маргрит Лазар Ђукић
 
Ко је разбио крчаг госпође Марте? Ко је младој Еви укаљао углед? Хоће ли њен вољени Рупрехт бити мобилисан? Хоће ли сеоски судија Адам моћи да открије одговоре на сва та питања – баш данас, када је пао и разбио главу, а у инспекцију му долази строги судски саветник из Утрехта? И где му се изгубила перика?
Клајстову забавну и слојевиту комедију, једно од најзначајнијих и најпопуларнијих дела немачког романтизма, Игор Вук Торбица поставио је на сцену – уз помоћ прворазредне поделе – с много храбрости и младалачке свежине, племенитог цинизма и савременог смисла за хумор.
 
Реч редитеља
Клајст је близак пучком театру. Он "Разбијени крчаг" у поднаслову назива: „весела игра“. Ако погледамо Клајста и време у ком је писао, уз неприкосновене величине, као што су Гете и Шилер, он заправо представља једну контру и један усамљени, индивидуални глас, који не полази од романтичарских тема, од којих полази већина његових савременика, већ иде заобилазним, доњим путем, из народа, и, ја бих рекао, једном далеко непосреднијом стазом. Он креће из сецирања целокупног друштва: и најнижег његовог слоја, као и људи са самог врха власти. Отуд ту и сељаци, и судије, и ревизори из главног града итд. Тако да је то заправо једна читава галерија ликова, који представљају целу земљу и цео систем. И по томе Клајст и јесте аутентичан.
[...] Он је говорио да највећа опасност од закона и задатих норми лежи управо тамо где се наизглед чини да их нема. Управо тамо где смо толико у миру са њима да их подразумевамо и кажемо, у реду, то је једноставно тако и не доводи се у питање.
(Игор Вук Торбица, из интервјуа за програм представе)
07-10-2015
20 часова
сала биоскопа
400 динара

Opširnije: РАЗБИЈЕНИ КРЧАГ

ДОКТОР НУШИЋ

УТОРАК 6. октобар у 20 часова
  Бранислав Нушић
  ДОКТОР НУШИЋ
  Режија: Кокан Младеновић
 
Крушевачко позориште и Народно позориште Сомбор
 
Улоге:
Живота Цвијовић Саша Торлаковић
Мара Биљана Кескеновић
Милорад Бранислав Трифуновић
Славка Милица Јаневски
Ујка Благоје Бојан Вељовић
Гђа Спасојевићка Слађана Несторовић Ристић
Гђа Протићка  Викторија Арсић
Гђа Поповићка Јована Ђорић
Мсје Драги Никола Ракић
Велимир Павловић Марко Марковић
Др Рајсер Боба Стојимировић
Сојка Марија Гашић Гајић
Сојкин муж Никола Пантовић
Клара Биљана Николић
Николић Драган Маринковић
Марица Јелена Томић
Пепика Теофил Стојковић Бегуш
 
Обележавајући јубилеј рођења Бранислава Нушића, одлучили смо се за његову комедију која је мање играна, а као и већина његових дела, и данас је актуелна. Да би се што квалитетније и боље урадила овако значајна представа, спојила су се два значајна позоришта, водеће позориште у Војводини, Народно позориште Сомбор, и водеће позориште у централној Србији, Крушевачко позориште. Оно што је у време настанка Нушићевог комада било тек назнака једне друштвене девијације, један бескрупулозни поступак нових богаташа, у медјувремену је постало манир нашег доба. Мишљења смо да је, у време када наша земља преживљава неуништиву естрадизацију сваког система вредности и када евидентна инфлација знања и образовања узима свој данак у нашем свакодневном и јавном животу, Нушићева комедија „ДР“, својим комичким заплетом и убојитошћу сатирричке оштрице, заслужује да проговори са сцене једним новим позоришним језиком, који ће, уз ауторске стихове Марка Шелића Марчела, представљати не само занимљив позоришни догађај, већ и жестоки обрачун са девијацијама нашег времена.
30-09-2015
20 часова
сала биоскопа
400 динара

Opširnije: ДОКТОР НУШИЋ

Na rasporedu

pet nov 24 @19:00 - 20:00
Olovo i krv - izložba Vladana Ljubinkovića
sub nov 25 @16:00 - 17:30
Družina iz džungle
sub nov 25 @17:00 - 18:00
Čaroban svet vilenjaka
sub nov 25 @18:00 - 20:00
Liga pravde
sub nov 25 @20:30 - 23:00
Ubistvo u orijent ekspresu
ned nov 26 @12:00 - 13:00
Zaleđeno kraljevstvo

Teatar u jednom dejstvu

Teatar u jednom dejstvuPozorišni festival „Teatar u jednom dejstvu“ datira još od 1975. godine, kada ga je osnovala grupa entuzijasta pod imenom „Slobodarske svečanosti“ a pod pokroviteljstvom grada Beograda. Kao manifestacija od značaja za grad Beograd traje do 1996. godine kada je ukinut. Obnovljen je 2006. godine pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Mladenovac u nešto drugačijem obliku. Festival uvek počinje prvog ponedeljka u oktobru i traje sedam dana. Od obnavljanja uvedena je samo jedna nagrada za najbolju predstavu, koju sačinjavaju novčani iznos, plaketa i statueta “Sloboda”. Festivalom rukovodi Savet (bira se na četiri godine) i umetnički direktor koji je ujedno i selektor (bira se na dve godine). O pobedniku odlučuju tri člana žirija, koji se biraju na dve godine.

Ko je na mreži ...

Ko je na mreži: 322 gostiju i nema prijavljenih članova

Radno vreme

Radno vreme blagajne:
PONEDELJAK - PETAK od 10:00 do 16:00*
*danima kada ima projekcija filma: sat vremena pre prve projekcije

Centar za kulturu Mladenovac je ustanova kulture GO Mladenovac.