Teatar u jednom dejstvu - Centar za kulturu Mladenovac

РОДОЉУПЦИ

понедељак 10. октобар

Народно позориште у Београду

Јован Стерија Поповић

РОДОЉУПЦИ

Редитељ и сценограф Андраш Урбан
Драматург и сарадник редитеља
Сузана Вуковић

За сонгове коришћени текстови Јована Стерије Поповића, Ђуре Јакшића, Јована Хаџића и Стевана Владислава Каћанског

Премијерна подела:

Жутилов Слободан Бештић
Нанчика
Анастасиа Мандић
Милчика
Сузана Лукић
Шандор Лепршић
Павле Јеринић
Госпођа Зеленићка
Нела Михаиловић
Шербулић
Хаџи Ненад Маричић
Смрдић
Никола Вујовић
Гавриловић
Предраг Ејдус
Нађ Пал
Бранко Јеринић
Скоротеча
Бојан Кривокапић

ПРЕДГОВОР Настојеће позорије нисам измислио, него све што се у њему находи, пак и саме изразе и речи, покупио сам, које из живота, које из новина; и читатељи ће се из гдикоји' општина зачудити, кад своје Смрдиће, Шербулиће, Жутилове, итд. у свој истоветности нађу. Ништа ми дакле не остаје, него проговорити коју реч, зашто таково дело, с таквим погрешкама, на свет издајем; јер напред знам, да ће то свима онима неправо бити, који народ не иначе него као мати своје дете гледају, и све би желили да се за њима добро говори. Докле се год будемо само хвалили, слабости и погрешке прикривали, у повесници учили колико je ко од предака наших јуначких глава одрубио, a не и гди је с пута сишао; донде ћемо храмати и ни за длаку нећемо бити бољи; јер простаци и млади људи, који се тако запајају, и не мисле да може бити и погрешака у нас, пак све, што им се предлаже, за чисту истину и добродетељ сматрају. Бацимо поглед на најпознију повесницу нашу. Што je било луђе, претераније, несмисленије, то je имало више уважатеља, a глас умерености сматрао се као ненародност, као противност и издајство; јер je сваки човек склоњен на чрезвичајности, пa кад не зна да може бити несреће, трчи као слеп за тим, и срди се на сваку паметну реч. Отуд није чудо што неваљали и покварени, a таквих има свуда, под видом родољубија сваку прилику за своју себичност употребљавају, и најбезумније совете дају, не марећи хоће ли се тиме својој општини, или своме народу каква штета нанети. Себичном je довољно кад je само њему добро и кад простака може на своју руку да преокрене, a за даље се ништа не брине. Позорије дакле ово нека буде као приватна повесница српског покрета. Све што je било добро, описаће историја; овде се само представљају страсти и себичности. A да моја намера није с отим љагу бацити на народ, него поучити га и освестити како се и у највећој ствари умеју пороци довијати, сваки ће благоразуман родољубац са мном бити сагласан.

Ј. С. П.

 

10-10-2016
20 часова
сала биоскопа
500 динара

Opširnije: РОДОЉУПЦИ

НОСОРОГ

ПОНЕДЕЉАК 5. октобар у 20 часова

Ежен Јонеско

НОСОРОГ
Народно позориште Кикинда

Адаптација и режија Снежана Тришић

Представа је добитник три награде на 65. фестивалупрофесионалних позоришта Војводине и на међународном фестивалу Јоаким Интерфест

 

Играју:

Марко Гверо

Марина Воденичар

Ђорђе Марковић

Никола Јоксимовић

Драган Остојић

Славољуб Матић

Марија Остојић

Миљан Давидовић

 

05-10-2015
20 časova
sala bioskopa
400 dinara

Opširnije: НОСОРОГ

САВРШЕН КРОЈ

 

субота 10. октобар
20 часова
У част победника фестивала
САВРШЕН КРОЈ
Писац и редитељ: Владимир Ђурђевић
Звездара Театар
 
Играју:
ДРАГАН ПЕТРОВИЋ ПЕЛЕ, Светислав, ексцентрични кројач
СЛОБОДАН БОДА НИНКОВИЋ, Марко, новокомпоновани тајкун
 
Представа на ултрадуховит начин приказује све мушке слабости. Двојица по много чему различитих мушкараца, новокомпоновани тајкун Марко (бриљантно га тумачи Бода Нинковић) и ексцентрични кројач Светислав (генијални Драган Петровић) ће се наизглед случајно срести и упознати.
Већ у првим минутима познанства они ће довести један другог до ивице нервног слома, испољавајући све своје страхове и фрустрације, али ће ипак открити да имају много тога заједничког.
„Савршен крој” ће свакоме лепо стајати, никога неће увредити, а ако некога успе поново да приближи онима из најужег окружења, њихово задовољство ће бити огромно.
Премијера: 11. октобар 2014.
Трајање: 90 мин.
11-10-2015
20 часова
сала биоскопа
400 динара

Opširnije: САВРШЕН КРОЈ

ПАЛИЛУЛСКИ РОМАН

субота 10. октобар
20 часова
 
Бранислав Нушић
ПАЛИЛУЛСКИ РОМАН
режија и адаптација 
Егон Савин
Београдско драмско позориште
 
ЛИЦА
Сима Милош Биковић 
Јова  Јово Максић 
Јула  Хана Селимовић 
Фрау Ленчи  Оливера Викторовић Ђурашковић 
Патролџика  Слађана Влајовић 
Вешерка  Добрила Илић 
Куропаткин  Слободан Ћустић
Бандист  Дејан Матић Мата
Бандистовица Сандра Бугарски
Свастика Милица Гојковић
Живка Ивана Николић
Практикант Драгиша Милојковић
Жандар Борис Радмиловић
Дечак Немања Павловић
 
УМЕСТО РЕЧИ РЕДИТЕЉА
„Дорћол и Палилула два су краја наше престонице, која су поред свих регулација, нивелација, па чак и трамваја, сачували свој нарочити и особени тип. Дорћол је још и данас окићен развалинама двора принцип Евгенија, тамо је још средњевековна јеврејска мала, па Јалија и оне мрачне кафанице, где рибари проводе дуге ноћи крај аласке чорбе и Цигана, који им клечећи на земљи свирају севдалинске песме. Тамо су још све три народности: Јевреји, Срби и Цигани, свака одвојена и свака у свом квартићу. Стара циганска колонија дорћолска, већ се прилично раселила или можда и зато изгледа разређена, што су се потомци старих Цинцара, представника београдске чаршије, изментули и стара своја презимена заменили новима.
Палилула је већ другачија. Тамо живи један и једноставан народ који се зове Палилулци. Тамо нема те одвојености као на Дорћолу. И Чех и Шваба и свака вера и свака народност, чим се насели у Палилулу и поседи тамо мало, губи своју народност и претвара се у Палилулца.
Док је Дорћол сама традиција, почев од дворова принца Евгенија, па до кафане код „Шарана“; почев од Гушиног плаца, па до јеврејског амама; дотле је Палилула сва без традиције, она је предграђе, у правом смислу предграђе.
Док је Дорћол сама традиција, почев од дворова принца Евгенија, па до кафане код „Шарана“; почев од Гушиног плаца, па до јеврејског амама; дотле је Палилула сва без традиције, она је предграђе, у правом смислу предграђе.
 
Бранислав Нушић
(Одломак из приповетке „Палилуски роман - истина из београдске Палилуле“, по којој је настала драма „Иза Божјих леђа“. У Београду 1905).
10-10-2015
20 часова
сала биоскопа
400 динара

Opširnije: ПАЛИЛУЛСКИ РОМАН

Na rasporedu

pet nov 24 @19:00 - 20:00
Olovo i krv - izložba Vladana Ljubinkovića
sub nov 25 @16:00 - 17:30
Družina iz džungle
sub nov 25 @17:00 - 18:00
Čaroban svet vilenjaka
sub nov 25 @18:00 - 20:00
Liga pravde
sub nov 25 @20:30 - 23:00
Ubistvo u orijent ekspresu
ned nov 26 @12:00 - 13:00
Zaleđeno kraljevstvo

Teatar u jednom dejstvu

Teatar u jednom dejstvuPozorišni festival „Teatar u jednom dejstvu“ datira još od 1975. godine, kada ga je osnovala grupa entuzijasta pod imenom „Slobodarske svečanosti“ a pod pokroviteljstvom grada Beograda. Kao manifestacija od značaja za grad Beograd traje do 1996. godine kada je ukinut. Obnovljen je 2006. godine pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Mladenovac u nešto drugačijem obliku. Festival uvek počinje prvog ponedeljka u oktobru i traje sedam dana. Od obnavljanja uvedena je samo jedna nagrada za najbolju predstavu, koju sačinjavaju novčani iznos, plaketa i statueta “Sloboda”. Festivalom rukovodi Savet (bira se na četiri godine) i umetnički direktor koji je ujedno i selektor (bira se na dve godine). O pobedniku odlučuju tri člana žirija, koji se biraju na dve godine.

Ko je na mreži ...

Ko je na mreži: 252 gostiju i nema prijavljenih članova

Radno vreme

Radno vreme blagajne:
PONEDELJAK - PETAK od 10:00 do 16:00*
*danima kada ima projekcija filma: sat vremena pre prve projekcije

Centar za kulturu Mladenovac je ustanova kulture GO Mladenovac.